Čeoni sudar dveju frakcija ili jednostavan demokratski proces? Nije baš najjasnije šta se trenutno dešava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Izvor: B92 petak, 22.05.2015. | 21:25
Zajednički odgovor nisu uspeli da daju ni gosti Teme dana istoričar Aleksandar Raković i sociolog Slobodan Sadžakov.
Tema dana bilo je višednevno zasedanje Sinoda SPC na kome se, između ostalog, razmatra o slučaju vladike mileševskog Filareta.
“Najvažnije je da sačuvamo jedinstvo SPC uprkos tome što vladike imaju različita mišljenja, siguran sam da će jedinstvo crkve biti stabilno i da neće biti pod znakom pitanja zato što postoje različita mišljenja. U slučaju vladike Georgija 21 glas je bio za smenu, 16 protiv, to ne znači podelu, već da postoje drugačija mišljenja o jednoj temi. Nema dve strane, već dva različita pogleda na temu i koncept. Doneta je odluka i mislim da nema razloga da se polemiše o njoj u medijima na neadekvatan način“, rekao je Raković.
Prema mišljenju Sadžakova, od dolaska Irineja na mesto patrijarha, ustalila se praksa promene episkopa.
“Ovo je 4. ili 5. slučaj. Time se menja odnos snaga, činjenica je da i crkva ima demokratske procedure, ali je činjenica i da je ovo dosta netipičan odnos u SPC. Ovo je jedan veliki čeoni sudar dve moćne grupacije, sa jedne je patrijarh Irinej, sa druge episkop Irinej Bulović. To nije finesa, čini mi se da je reč o borbi za moć i uticaj. Imamo nagoveštaje o promeni Ustava SPC, kojim bi se ustanovio drugačiji način za izbor patrijarha. Irinej Bulović je oko sebe okupio respektabilnu grupaciju, a ostaje da vidimo da li maksimum njegove mobilizacije ostaje ovde ili će njegov uticaj slabiti“, kaže Sadžakov.
Ipak, Raković ne misli da se radi o direktnom sukobu episkopa.
“Dobro poznajem episkope, mogu da garantujem da se ne radi o čeonom sudaru već o razlikama u nekim pitanjima. Sarađivao sam sanjima, dobro znam o kakvim se nesuglasicama radi. Iako su i ranije smenjivani episkopi, uvek su slučajevi bili drugačiji. Jedinstvo SPC nije pod znakom pitanja, ne verujem da će se menjati Ustav SPC i način biranja patrijarha“, dodaje Raković.
SPC se protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, a u pojedinim tumačenjima, promene u SPC su inspirisane namerom da se stavovi SPC ublaže.
“To je jedan od razloga koji se ne mogu isključiti. Crkva u mehanizmu delovanja ima i ekonomski i politički deo, a ne onako kako je društvo prepoznaje. Crkva se majmanje bavi duhovnošću u verom, više politikom i ekonomijom i te političke igre su primetne. Ništa ne bi moglo da iznenadi da postoji računica i u ovom slučaju, reč je o borbi za moć, pregrupisavanje snaga i želja da se zauzme što bolja pozicija u okviru institucije kao što je SPC“, ističe Sadžakov.
Raković ističe da spoljni faktori pokušavaju da utiču na snagu SPC.
“Neka se raščisti situacija na demokratski način, imamo primer raščišćavanja koji je demokratsi. Kao što je stabilna crkva bitna kao korektiv društvu, ono će biti jače ukoliko ona bude jača, a ona će biti jača ukoliko se zadrži njena važnost na Kosovu, u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj što pokušava da se ospori“, zaključio je Raković.
Forrás: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=22&nav_category=12&nav_id=995200