Američki obaveštajni zvaničnici objavili su dokumenta pronađena na lokaciji u Pakistanu, gde su američki specijalci ubili vođu Al Kaide Osamu bin Ladena.
Izvor: Beta sreda, 20.05.2015. | 22:21
Tokom godina skrivanja, Osama bin Laden pozivao je sledbenike da napadaju i ubijaju Amerikance, ali je i pisao slatko-gorka pisma jednoj od svojih žena i svojoj deci.
Među objavljenim dokumentima nalaze se i obrasci koji predstavljaju aplikacije za teroristički angažman. Pitanja variraju od standardnih, kao što su ona o obrazovanju i hobijima, do onih koja glase „Da li biste izveli samoubilačku operaciju?”.
U jednom pismu Bin Laden upućuje jednog od svojih zamenika da obavesti „njihovu braću” da moraju da budu koncentrisani na borbu protiv Amerikanaca.
U sledećem Bin Laden se ruga tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu i njegovom „ratu protiv terorizma”, dodajući kako rat nije doneo stabilnost u Irak ili Avganistan.
Postavlja pitanje zašto su američke trupe „tražile izgubljene fantome”, navodno oružje za masovno uništenje u Iraku. Jedino na tom pismu američki prevodilac nije napisao datum.
U video poruci jednoj od svojih žena, Bin Laden otkriva svoju drugu stranu.
„Znaj da moje srce ispunjavaš ljubavlju, divnim uspomenama i svojom istrajnom patnjom da me u napetim situacijama smiriš i da budeš dobra prema meni”, stoji u poruci.
Među papirima je i Al Kaidina aplikacija za posao koja počinje obično, tražeći od aplikanata da „pišu jasno i čitko”.
Potom slede konvencionalna pitanja, poput onih da li je aplikant ikada osuđivan, pa sve do pitanja koji bi cilj osoba želel da ispuni na „stazi džihada”.
Upitnik se završava pitanjem: „Kako da stupimo u kontakt sa vama u slučaju da budete odabrani za mučenika?”.
Objava dokumenata usledila je nakon teksta proslavljenog ratnog novinara Simora Herša, u kome se tvrdi da je Barak Obama lagao o okolnostima u vezi sa likvidacijom Bin Ladena.
U saopštenju kancelarije direktora Obaveštajne službe navodi se da je objavljivanje dokumenata usledilo nakon „rigorozne” provere američkih vladinih agencija i „u skladu je sa predsednikovim pozivom za povećanom transparentnošću u skladu sa prerogativima nacionalne bezbednosti”.
Materijal koji je objavljen sadrži niz dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, listu knjiga na engleskom jeziku koje su pronađene na mestu gde se Bin Laden skrivao, kao i materijal drugih ekstremističkih grupa, navodi Rojters.
„U interesu je američke javnosti, za građane, akademike, novinare i istoričare, da imaju priliku da pročitaju i razumeju Bin Ladenova dokumenta”, rekao je predsedavajući obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma Devin Nunjes u saopštenju.
Nunjes je rekao da objavljivanje 86 novih izveštaja, čime je ukupan broj dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti povećan na 120, predstavlja „korak u pravom smeru”.
Američke snage su ubile Bin Ladena, vođu terorističke organizacije odgovorne za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, u akciji čija je meta bio kompleks u pakistanskom gradu Abotabadu, podsetila je britanska agencija.
Dobitnik Pulicerove nagrade i proslavljeni ratni novinar Simor Herš prošle nedelje je objavio tekst u kome tvrdi da je Barak Obama lagao o okolnostima u vezi sa likvidacijom Osame bin Ladena u Pakistanu, dodajući da je bivši lider Al Kaide u trenutku ubistva bio „nenaoružani invalid”.
Forrás: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=20&nav_category=78&nav_id=994378