Mada će avioni iz Srbije ponovo leteti za SAD, na njima se sigurno neće jesti srpske kobasice ili mesne prerađevine.
Izvor: B92
Kako tvrde u Američkoj amabasadi u Beogradu već deset godina pokušavaju da objasne raznim srpskim agencijama, upravama i minitarstvima , da samo treba da popune formulare na engleskom kako bi počeo proces dobijanja dozvola za izvoz proizvoda životinjskog porekla iz Srbije.
Ipak, posle posete visokih funkcionera američke agencije za hranu i lekove, postoji nada da će i taj problem biti rešen.
Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je plaćala boingove avione SAD-u svinjskom šunkom koja je isporučivana američkoj vojsci u okviru parter aranžamana koje je tada organzovao Geneks.
Međutim danas, ukoliko želite da izvezete pirotsku peglanu kobasicu, mesni narezak ili bilo koju drugu sterilisanu konzervu – ne možete. Amerikanci već deset godina pokušavaju da ubede srpske kolege iz raznih agencija da popune formulare na engleskom jeziku, posle kojih je dobijanje dozvole skoro izvesno. Ipak, postoje izgledi da će formulari ubrzo biti poslati na prave adrese, ne zbog pritiska iz ambasade nego zbog pritiska industrije mesa u Srbiji.
Tatjana Maslać, ekspert za poljoprivredu ambasade SAD-a kaže da su pre deset godina su ušli u proces popunjavanja formilara i to još nije zavšeno …
Najviši funkcioner, američkog FDA , regulatornog tela za hranu i lekove, Donald Prejter, direktor za Evoropu, koji je bio prošle nedelje u Beogradu predstavio je nova pravila kotrole hrane. On smatra da Srbija ima dovoljno dobar sistem i da će se uklopiti u nova pravila koje je Amerika uvela kako bi se zaštitila od opasnosti kao što je bioterorizam od kojeg najviše strahuje
“Videli smo da postoji puno načina na koji hrana može da se kontaminira , ili iz ekonomskih razloga ili zbog na primer terorizma – zato smo promenili pravilnike. Srbija ima dovoljno dobar sistem kontrole i verujem da je će se prilagoditi novim pravilima”, kaže Donald Prejter, direktor FDA za Evropu .
Prošle godine Srbija je zabeležila suficit u trgovini hranom sa SAD-om od dva miliona dolara. Najviše smo za Ameriku izvezli malina i vina – a najviše smo uvozili bademe. Postoji optimizam da bi srpski proizvodi mogli da imaju odlično prođu na američkom tržištu jer nisu genetski modifikovani i ne sadrže hormone. Uz to preko milion Srba koji živi u SAD bi ih verovatno kupovalo iz emotivnih razloga.
Forrás: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=05&dd=30&nav_id=998461