Na današnji dan pre 16. godina NATO bombe su pogodile zgradu RTS u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tom prilikom život je izgubilo 16 radnika RTS.
“Bomba je bila toliko jaka da sam mislio da nas je udario veliki čekić… Mislio sam da sam mrtav…“, naveo je Šuković.
Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja. Specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu u Hagu da pokrene krivični postupak.
“Kada je počelo bombardovanje radio sam na RTS… Radili smo cele noći i cele dane. To je za nas bio rat. Morali smo da budemo oprezni. Nismo znali šta je meta. Ljudi nisu živeli normalno, ali su pokušavali da žive normalno. Ti mene bombarduješ, ja živim normalno, to je moj odgovor tebi“, rekao je Šuković.
On je istakao da je njegova dužnost prema državi bila da radi svoj posao.
“Na dan bombardovanja bilo je veoma tiho. Počeli smo vesti u 2.00, levo od mene je bila master kontrolna soba. Tu je pala bomba. Nisam čuo eksploziju, mi smo bili u eksploziji. Ja sam bio na pet metara od centra eksplozije“, opisao je Šuković.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je 2002. godine osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.
“U sekundi morate da kažete doviđenja svemu i završili ste… Pogledao sam oko sebe, bili smo živi… Na pet metara i dalje od mene, sve kolege su bile mrtve. Imao sam ozbiljne povrede glave, ruke i noge su mi bile krvave. Te noći sam preživeo, ne znam kako… Rečima to ne može da se opiše, cela ta priča i ta osećanja. Naročito osećanja…“, zaključio je Šuković.
U bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici pre 16 godina poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video-mikser, Darko Stojmenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50), tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47), radnici obezbeđenja. Nastradali su i Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32) i Ivan Stukalo (34), tehničari, Siniša Medić (32), dizajner programa, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54,) monter.
Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč” je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.
Vlada Srbije formirala je pre dve godine Komisiju za razmatranje činjenica o ubistavu novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika RTS-a u bombardovanju 1999. godine.
U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik „Zašto?”, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
U Košutnjaku je prošle godine otvoren spomen-park „Da se ne zaboravi”, u kome je zasađeno 16 stabala piramidalnog graba, po jedno za svakog nastradalog radnika.
U proleće svake godine, u znak sećanja na poginule radnike RTS-a, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Igrajmo za 16”.
Forrás: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=04&dd=23&nav_category=12&nav_id=983646
